Konkurencija toči jeftiniji benzin

Bez autora
Apr 25 2011

Cena goriva na pumpama u Srbiji je realna, uprkos stalnom rastu cene sirove nafte na svetskom tržištu, koja je juče dostigla 112 dolara za barel (160 litara), a što je najbliže maksimalnoj ceni iz 2008. godine kada se sirova nafta prodavala za 128 dolara.Nafta je samo od sredine februara do danas poskupela za oko 33 odsto, dok je gorivo u Srbiji od 1. januara do danas poskupelo za oko 15 dinara po litru. Da je na snazi i dalje kontrolisano formiranje cena, odnosno da se formira na osnovu Uredbe o cenama derivata, gorivo bi u ovom času bilo skuplje za 15 do čak 20 dinara po litru, što bi Srbiju stavilo u sam vrh zemalja s najskupljim derivatima.

Konkurencija toči jeftiniji benzinCena goriva na pumpama u Srbiji je realna, uprkos stalnom rastu cene sirove nafte na svetskom tržištu, koja je juče dostigla 112 dolara za barel (160 litara), a što je najbliže maksimalnoj ceni iz 2008. godine kada se sirova nafta prodavala za 128 dolara, potvrdio je juče za „Politiku” Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-Avia.

Nafta je samo od sredine februara do danas poskupela za oko 33 odsto, dok je gorivo u Srbiji od 1. januara do danas poskupelo za oko 15 dinara po litru.

Da je na snazi i dalje kontrolisano formiranje cena, odnosno da se formira na osnovu Uredbe o cenama derivata, gorivo bi u ovom času bilo skuplje za 15 do čak 20 dinara po litru, što bi Srbiju stavilo u sam vrh zemalja s najskupljim derivatima, kategoričan je Mileusnić.

Iako bi cene goriva na pumpama mogle dnevno da se menjaju budući da se i cena „crnog zlata” dnevno menja, Mileusnić kaže, da trgovcima u Srbiji ide naruku to što je dinar već duže vreme relativno stabilan, kao i to što dolar pada u odnosu na evro, a dinar jača u odnosu na evro.

Prava je sreća što je došlo i do liberalizacije tržišta pa su naše cene niže nego u BiH i Bugarskoj. Sve, međutim, zabrinjava skok cena sirove nafte koji bi mogao da dovede do nove recesije. Već su sada mnogo veći finansijski troškovi za nabavku nafte koja dnevno poskupljuje, upozorava Mileusnić.

On podseća da je novina i to što se kod istog prometnika, recimo ako su u pitanju pumpe NIS-a ili Petrobarta, cene derivata razlikuju od pumpe do pumpe. Glavni razlog zašto bi na pumpama istog gazde cene bile šarolike je da li, kaže Mileusnić, on u blizini ima konkurentsku pumpu, ili može da bude „monopolista” u svom kraju.  

Da privatnici, međutim, ni u ovim okolnostima kada se žale na male marže (nemaju više zagarantovanih pet dinara po litru) ne napuštaju posao potvrđuje upravo primer Petrobart-AVIA koji je nedavno u franšizu uzeo tri NIS-ove pumpe, čime šire svoju mrežu. Budući da se očekuje da bi, ističe Mileusnić, uskoro trebalo da bude raspisan tender za izdavanje još 113 NIS-ovih pumpi, verovatno će se ići na preuzimanje još nekih.

Upitan zašto je sve češća praksa da male pumpe preuzimaju velike, te da se saznaje i da bi Lukoil uskoro mogao da ponudi još neke svoje pumpe u franšizu, Mileusnić kaže, da je ugovor s NIS-om vrlo povoljan u smislu korektnosti NIS-a prema malim igračima, pa je tako onome ko preuzima pumpu dozvoljeno da stavi i svoj logo, ne mora da radi pod NIS-ovim imenom. Osim toga sigurnost snabdevanja svim vrstama derivata je zagarantovana, kaže Mileusnić.

Ljubinko Savić, samostalni svetnik u Privrednoj komori Srbije kaže za „Politiku” da pojedine pumpe i dnevno menjaju cenu goriva, te da ne treba zanemariti činjenicu da se odnedavno iz maloprodajne cene goriva 0,5 odsto izdvaja i za Fond za vanredne situacije što je ranije bila obaveza budžeta, (odnosno opet građani kroz gorivo plaćaju ovaj namet), što je na gomili vrlo veliki novac.

Pored akciza i PDV, maloprodajnu cenu goriva opterećuje i naknada za upis hemikalija od oko 20 para po litri što je takođe novina, a što ulazi u cenu derivata na pumpama. Savić kaže da je tačno da sve češće male pumpe u franšizu uzimaju objekte Lukoila ili NIS-a za koje te kompanije smatraju da nerentabilno posluju. Praksa je pokazala da je, kada se domaćinski vodi pumpa, situacija sasvim drugačija, jer je zakupac svestan da živi od tog objekta i da na sve načine mora da se bori za potrošače, zaključuje on.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik